Znate ono kad...?

Znate ono kad dođete u kafić pa vas dočeka neljubazni konobar? Ne samo da vam ne kaže ni dobar dan, nego i zakoluta očima jer zbog vas mora ugasiti cigaretu i pitati vas što ćete naručiti. Još nekako pregrmite nepristojnost, ali onda još na svoju narudžbu čekate pola sata. Sad se već teško suzdržavate od reakcije. Ipak, promislite da je konobar možda imao loš dan, možda ima probleme doma, možda nije dobio plaću, možda ga žena vara, možda se vozio javnim prijevozom.

Dok tako razmišljate, konobar vam prilazi i donese vam čaj - ali od kamilice. Još biste nekako pregrmili nepristojnost i čekanje narudžbe pola sata, ali donio vam je krivi čaj, kvragu. Da je gužva u kafiću, još biste mu nekako i oprostili, ali nema skoro nikoga. Ipak, prešutite. Prešutite i što je muzika preglasna i što ne možete razgovarati s prijateljima koji su vam se pridružili (kojima je, usput budi rečeno, također pogriješio narudžbu), prešutite čak i to što na računu za vaš grozni, pogrešni čaj piše Ukupno Kn 12,00, ali kap koja prelije čašu vašeg pogrešnog čaja dogodi se kad vam konobar počne negodovati što mu dajete novčanicu od 100 kuna i kad nastavi gunđati ispod glasa da zbog kretena kakvi ste vi on mora izlaziti iz kafića i razmjenjivati novce. Prijatelji vam nude sitno, ali imate svoje principe. Da vas je bar pozdravio, da ga niste čekali pola sata i da vam nije pogriješio narudžbu precijenjenog čaja, još biste i pristali da vam prijatelji plate račun i izbjegnete neugodnost zbog usitnjavanja novaca, ali vi imate svoje principe i pripremate govor kojim ćete ga dočekati kad se vrati s vašim novcima i kojim ćete ga posramiti zbog nesposobnosti, sporosti i glasne muzike - pa on je tu, u konačnici, radi vas a ne obratno. Ovo je već treći put da se tako ponaša i vi to više nećete trpjeti, govorite mu da je on tu radi vas a ne obratno, pucate po šavovima i pitate gdje je vlasnik. Kad vam odgovori da je on i vlasnik, još više pucate po šavovima jer sad znate da je on taj koji je odlučio da će vaš čaj, koji ste čekali pola sata samo da biste shvatili da je donio krivi, koštati 12 kuna pa u jednom dahu vičete da vi nećete platiti neki šugavi čaj-čak-nije-ni-pravi-nego-onaj-najjeftiniji-iz-dućana-koji-ste čekali-pola-sata-da bi-vam-donio-krivi-i-sad-vam-još-ima-obraza-tako-kukati-zbog-sto-kuna-i-vi-i-vaši-prijatelji-pokupit-ćete-se-iz-tog-kafića-i-ne-samo-da-više-nikad-nećete-doći-nego-ćete-svima-koje-znate-reći-da-je-to-najgori-kafić-u-gradu-i-da-bi-u-konačnici-taj-konobar-vlasnik-kafića-tu-trebao-biti-radi-vas-a-ne-vi-radi-njega-pa-zna-li-on-da-živi-od-svojih-mušterija...

Znate to? Ako vam se i nije dogodilo, sigurno biste se složili da to ne treba podnositi, niti se može dugo podnositi. Možda vam je i jedva zamislivo da bi se uopće nekom konobaru uspjelo dogoditi da istovremeno i kasni, i pogriješi sve narudžbe i da je uz to još bahat dok mu plaćate precijenjeni čaj. Ali sigurno bi vam se svi živci napeli da se takvo nešto dogodi i sigurno biste podržavali svakoga tko bi na takvo nešto reagirao kad bi mu se to dogodilo.

Ako ste sigurni da bi to bilo tako, onda znate ono kad godinama šutite i trpite da se povećaju školarine za studij, da vam roditelji moraju dizati kredit zbog knjiga, da vam baka ili djed čitavu svoju mirovinu od 2000 kuna potroše na račune za struju, vodu i najjeftinije ulje i brašno iz Konzuma, da saborski zastupnici i u pritvoru primaju plaću, da misle da ste toliko pasivni da nećete ni uguglati što je outsourcing ili predaja autoceste u ruke strancima (ionako ne vozite) i da vam je netko godinama jamčio zaposlenje nakon fakulteta da biste nakon dobivanja diplome proveli tri godine čekajući hoće li vam Zavod za zapošljavanje pronaći barem posao u nekom fast foodu - da biste mogli zaraditi kakvu takvu plaću od koje ćete moći, barem jednom tjedno, naći se s prijateljima i priuštiti si čaj od 12 kuna. U konačnici, oni koji su za to odgovorni tu su radi vas.