Tea

 - Tea, Tea, diži se! Moramo razgovarati - mater ju je drmajući budila.
- Aaa...
- Ajde dolazi u kužinu - viknula joj se vrata.
Mrzila je ovo dolazi u kužinu. Obećavalo je materine dosadne monologe.
- Ajme, šta je sad - zijevajući je pita.
- Znaš ti - podbočila se i tako svojom pojavom ispunila dovratak.
- Znam ja? Šta „znam ja“? - uspravila se u krevetu.
- Ajde u kužinu, zagorit će mi kapula - nestrpljivo će i okrene se i ode.
Sad još i smrad žućene kapule. Zna li ona išta drugo kuhati nego žućeno? Uzdahne.
Zijevajući je sjela na kauč u kutu kužine. Preko stola je gledala mater kako se vrti oko štednjaka. Izgledala je izblijedjelo i kao i kućna vešta koju nosi od Teinog osmog rođendana. Ustala je, izvadila đezvu, napunila je vodom i stavila je kuhati.
- Ne stoj mi tu. Sidi tamo - mater će brišući ruke. Namjestila je bolje đezvu na ploču te nastavila miješati.
Tea se vratila na kauč. Sad bi joj dobro došla cigareta, a ne može zapaliti jer bi joj sigurno pepeljara doletjela u glavu.
- Eee... Šta si tribala? -pita Tea grickajući nokte.
- Kad si sinoć došla?
- A šta pitaš kad znaš.
- S kim si došla?
- Opet znaš odgovor na pitanje.
- Ne budi bezobrazna - okrenula se prema njoj. Obrisala je krpom čelo i uzdahnula. Smanjila je jačinu struje na ploči i sjela za stol preko puta Tee.
- Nisam bezobrazna - veli Tea.
- Znaš li ti kako mi je bilo jutros kad sam se vraćala s peškarije?
- Nemam blage veze.
- Vidla me Dropulićka!
- Zamisli.
- Je, zamisli. Tebi je to bezveze.
- A šta je drugo nego pizdarija. Digla si me da mi kažeš da si srila Dropulićku. Jako zanimljivo.
- Eee, a ta Dropulićka me je odma pitala za te. Obraz mi je pa.
- Ma šta te za me pitala?
- Koji je oni ki je doveza? Pitala me jel mi to zet? Kaže da si se jubila s njime i to isprid zgrade na svitlu, da sve sve vidilo. Rekla je „A Dinka moja, posve ju je stiska.“ Ajme jadna li sam, da me zemlja oće progutat. Pa imaš li ti mozga u glavi?!! - skoro pa plačući nabrajala je mater.
- A šta ona čini u tu uru da me vidila, krava jedna? Namjerno ostaje budna i gleda kroz ponistru.
- Ćaća ti se u grobu okriće. Imaš li bar imalo poštovanja prema njemu ako te već za me nije briga?
- Ne pretjeruj - uzdahnu Tea.
Otac joj je umro kad je imala jedanaest godina. Dugo se borio s rakom. Kažu tetke da je to razlog zbog kojeg je jedinica. Otada mater bdije nad njenim životom k'o kobac. Svojom željom da je ukalupi gušila ju je do bola. Po njenoj zamisli, dan bi joj trebao biti satkan od škole i kuće, druženje isključivo s prijateljicama koje ona smatra da su dobre, ići na mjesta koja ona smatra da su dobra… Nije smjela upisati primijenjenu umjetnost, jer to drogeraši rade, nego je dane gubila u medicinskoj. Kad je došlo vrime studiranja, medicina je bila materin izbor i nije se slagala s njenim. Cijelu jednu godinu joj je krila da je upisala Umjetničku akademiju. Kad je slučajno rodica Zorana pitala kako Tei ide na Akademiji, mater je dobila nervni slom. Završila je na hitnoj.
Izlasci su bili posebna priča. Jedva joj je bilo dopušteno subotom do devet sati.
- Ko normalan u tu uru iđe vanka. Samo kurve, pijanci i drogeraši - mater je znala brontuljati po kući.
Onda se Tea sjetila Inge, prijateljice koju je mater odobravala, a nije mogla kontrolirati jer je Inga stanovala izvan grada. Svaku drugu subotu je išla kod Inge spavati.
A tek ljubavi i simpatije...
- Da nisam pomislila da se ti onako vucaraš po rivi - znala bi reći kad bi vidjela neki par kako zagrljen hoda . Ili - Još si mlada da bi imala momka, samo ti uči. Imat ćeš vrimena i za momke i za sve.
Postavši punoljetna, Tea je počela svaku večer izbivati, što je mater dovodilo do ludila. Pokušavala je sa svim, kažnjavala, zabranjivala, zaključavala… Ali bez uspjeha .
Tako je bilo i sinoć. Unatoč prigovaranju i prijetnjama, izašla je vani i vratila se tek u ranim jutarnjim satima.
- Ne pretjerujem. Ništa ne slušaš, ništa ti ne kontaš svojom glavom. - Brojala je mater ravnajući tavaju na stolu. - Sinoć me je tetka Draga zvala i pitala me jel istina da si noseća. - Nastavila je ustajući da zakuha kavu.
- Isuse... - zakoluta očima Tea. Mater stavi šalice s kavom na stol pa promiješa ručak.
- Ne znaš ti kako je meni. Svit misli da se drogiraš, da se kurvaš okolo. Samo najgore će pričat o tebi - istim tempom je mater nastavila.
- Zaboli me neka stvar za svit.
- Ne mogu nikog više u oči pogledat. Svi mi se smiju. Sad kad im Dropulićka pripovidi što je sinoć vidila, neću smit glave dignut. Šta sam ja skrivila da si ti takva?
- Ajde lipo skupa s Dropulićkom kvragu. Pustite mi moj mir. Koga briga s kim ja i u koju uru dolazim? Jel oćeš da ti budem ko ona Sandra barba Milanova? Eno je noseća, a momak je neće uzet. Ili ko Žana tete Stanke, već je treći fakultet prominila... Al one su iz finih familija...
Mobitel na stolu je zasvijetlio i pisamce je počelo titrati. Tea pročita poruku, nešto utipka, ustane i izađe.
- Di ćeš - viknu za njom majka - nisam još gotova.
- Briga me što nisi gotova... Ja jesam - otresito će Tea i zaključa vrata kupaonice.
- A Gospe moja Solinska… prosvitli joj pamet - čula je mater iza vrata.
Tei je bilo dosta. Sad ili nikad, pomislila je. Na brzinu je pokupila nekoliko sitnica, onoliko koliko joj stane u torbu, obukla se i materi rekla da ide na faks.

Oko večeri mater je postala panična. Od ručka zove Teu na mobitel i stalno joj se javlja pretinac govorne pošte. Alarmirala je bližu i daljnju familiju i sad su bile na redu prijateljice i susjede. U ponoć je zvala policiju. Kad su joj rekli da tek sutra može prijaviti nestanak i da najvjerojatnije niko nije oteo Teu, nego je sama otišla, srušila se.
Tea je nazvala ujutro.
- Tea, dite di si ti? Jesi dobro? Ajde dođi kući - plakala je mater na telefon.
- Sve je u redu. Kod Ivana sam.
- Kod kojeg Ivana?
- Onog s motorom. Ostat ću jedno vrime kod njega pa ćemo vidit.
- Dolazi odma kući. Jesi li ti normalna, diš ostajat u njega? Tea moja, šta će svit reć?
- Jebe me se za svit.
- A šta će bi sa menom? Jesi li ti mislila na mene? Umrit ću ti - sad je već ridala mati.
- Lipo se ti smiri. Popij jedan apaurin i lezi. Doć ću popodne - završi Tea.
Majka je popila ne jedan apaurin nego dvadeset i jedan pa je završila na ispumpavanju želuca. Zadržali su je u bolnici na promatranju. Tea ju je obilazila i nakon svakog posjeta ostavljala majku u još većoj depresiji. Na kraju joj je doktor zabranio dolaziti.
- Vaša majka će se brže oporavljati ukoliko je ne budete posjećivali. Znam da želite što prije raščistit ovu situaciju, ali morat ćete ipak pričekat dok joj se stanje ne stabilizira.
Teu je grizla savjest pa je odlučila malo popustiti. Poručila je materi da se vratila kući. Nije joj spomenula da je s njom i Ivan. Uzdala se u majčin sustav informiranja.

***

- Smiri se, Dinka - govorila joj je sestra.
- Di ću se smirit, Ljube? Vidiš šta mi ona radi... Sad je i onog drogaša dovela. Ajme meni kukavnoj, Gospe moja, di sam falila? - kršila je ruke.
- Ima rješenje i zato. Ima jedna u selu mog muža koja takve stvari rješava - znakovito će Ljuba.
- Misliš da bi moglo biti od toga - preplašeno je pitala sestru.
- A ko zna, moja Dinka. Možda je neko davno bacio štogod na te. Pa tvoj pokojni je puca od zdravlja i najednom ga bolest baci u krevet. I koliko se dugo jadan patio, a? Pa onda pusta potezanja po sudu radi stana i penzije... A sad Tea... Nije to, moja Dinka, bez vraga, nije!
- Nisam pomislila na to, a i ko bi to uradia?
- A ko... nije važno ko. Važno ja da sad ispravimo to. Ja sutra svakako idem na groblje svekru i svekrvi pa ću pitat za tu ženu.
Dinka je zamišljeno kimnula glavom. - Sad si mi bacila šušak u glavu.
- Vidimo se u utorak. Do tada ću ja sve ispitat - na odlasku će Ljuba.
Za to vrime Dinka je otvoreno pokazivala neprijateljstvo prema Ivanu i Tei kad je stigla kući. Ni cvijeće ni bombonijera koju je Ivan kupio nije ju moglo udobrovoljiti.
- Kako si ovo pospremila? Na šta ti ovo liči? Juha ti je preslana! Da si stavila lovora u toć ne bi ti bio tako bljutav - stalno je prigovarala.
Tea je kolutala očima nastojeći ne svađati se dok je Ivan prelazio preko svega pokušavajući joj se približiti ugađajući joj.
- Šjora Dinka oćete li da vam donesem šta iz dućana? Evo sad će vam vaša serija, oćete li da vam donesem bile kave i baškotin dok je gledate?
Ona ga je samo mrko gledala.

***

- Sve sam ti ja ispitala. Ovako ti stoje stvari. Neko je baci urok na te i na malu. Morat ćemo cilu kuću previžitat dok ne nađemo neki smotuljak - započne Ljuba kad je stigla.
Prije je provjerila da nema ni Ivana ni Tee kod kuće da joj ne smetaju kad dođe.
- Neki smotuljak?!
- Neki nepoznati predmet, nešto za što znaš da nije tvoje.
- E, i šta kad nađem?
- Onda ćeš to spalit. Polit ćemo kuću s svetom vodom.
- A šta ću s Teom i onim njenim?
- Njima ćeš ovaj prah stavljati u hranu. Za tri dana tribali bi se posvađat i razić - Ljuba je objašnjavala vadeći krpeni smotuljak.
- Drži to uza se, nemoj da vide!
Dinka je brzo uzela smotuljak, gurnula ga među grudi.
- Samo da mi ode ća iz kuće. Odma će mi sunce zasjat. Gospe moja, vrati mi moje dite - prigušeno je rekla pa obrisala suze.

Biografija autorice
Martina Barbić - žena, majka, šumar (ne uvijek tim redoslijedom). Radi u Šumariji Sinj. Piše za svoj i tuđi gušt.