Šime

26. lipnja

Bog imenjače. Ja ti nisan baš dobro. Danas me je dida zva pomoć nešto kad je radijo zidić za oko cvića. Reka mi je da donesen nešto šta ja nisan razumio šta je. Ja otiša u podrum po to i donio krivo i onda me udrio posri glave s tin. Reka mi je da san ona rič šta je mater rekla da se ne smi u našoj kući govort i da ako je neko i kaže da je on onda glup. Meni onda bilo ža šta je dida glup. Još me bole leđa kako me je pribijo sa štapon, ali to samo tebi smin reć. Molin te nemoj nikom reć. Znam da nemoš naglas govort, nisan tolko glup, ali znaju neki čitat i puno bolje od mene, iako mater kaže da bolje čitan od brata, a on ima školu.


28. lipnja

Imenjače, evo me. Mater mi je danas rekla da san ja posve pametan momak, pa mi je baš došlo pisat. Baš je vruće danas, pa mi je bilo loše cili dan, ali nije mi se dalo više u doktorice, a ona kaže da sam i dobro s obzirom na svoje godine. E, i bio san u šetnji po selu s mamom. Dica su se nešto smijala, pa sam se i ja smija, ali nisan razumio šta je bilo smišno.


2. srpnja

Moj Šime, danas sam opet dobio po leđima i posve boli. I plaka san sam u sobi. Ali tebi mogu reć, pa mi je lakše.


5. srpnja

Danas san ti opet plaka, ali nije me niko tuka. Valjda čovik može plakat i kad ga ne tuču. Brat mi je pustijo neki film sa onin golin ženskima, a meni je poslin došlo plakat. Sitio sam se kako mi je dida reka da se ja nikad neću žent. A meni se čuna dignila na film, pa san se poslin dira i poče plakat. Mislin da se više neću dirat po čuni, ako ću zbog toga tolko plakat.


12. srpnja

E Šime, moran ti ovo reć. Nisan moga nega cili tjedan mislt na one ženske i opet san dira čunu, ali nisan nikako plaka. Sad ti više ništa ne razumin.


17. srpnja

Imenjače, zadnji 1,2,3,4,5 dana san ti puno sluša radijo. Svatio san da je normalno da muški plaču zbog ženski, pa se bojin da san pokvario čunu. Drž mi fige da proradi. Moraću pitat brata kako se to popravi.


23. srpnja

Najdraži imenjače. Danas mi je neko dite viknlo da san mongoid, ja mu reka da san Šime. E je glup. Brat još nije dolazijo kući. Dida kaže da ne može puno dolazit jer sad radi, a ja pomažen po kući, pa uvik iman vrimena.


24. srpnja

Imenjače, nije mi dobro. Ležin ti u doktora. Kažu da srce ne valja, al mene manje boli nego kad bi me dida pribijo, a za to nisan iša u doktora. Čunu još nisan uspio popravit, ali ču možda pitat doktora, oni sve znaju popravit.


25. srpnja

Danas san onu žensku šta dolazi prigledat one žice pita kako mogu popravit čunu, a ona mi ništa nije tila reć, pa san se izdera na nju. Ona samo šutila i onda ošla. Ne virujen da me nije čula, jer san se baš dera. Poslin san po noći dira čunu i poče stiskat oči da izađe štagod, ali ništa nije izašlo. Sutra mi dolazi onaj ljuti doktor, pa ću njega pitat.


26. srpnja

Imenjače, puno ti plačen. Nije mi nikako dobro. Prista san mislt i na popravak čune. Ali mater mi je donila onog lipog, žutog soka šta volin i plakala cili dan sa mnom.


26. srpnja

Opet ti danas pišen, moran ti reć. Evo svi spavaju, a ja diran čunu i plačen. Mora da je sok popravijo čunu zbog onih vitamina. Sad da je samo srce popravit. Možda ako mater sutra donese još onog žutog soka. Šime, bog, čučemo se.


21. rujna

Bog Šime, nismo se odavno čuli. Tek sumi sa dali bilježnicu. Ali ima ode puno dobri ljudi, al kažu mi da ne mogu vidit ni mater, ni brata, ni dida, al za dida mi nije tolko ža. Lipo je, daju mi da radin u vrtlu i pijen puno najlipšeg žutog soka šta san pijo, a oni s krilin šta mi je reka da ga mogu zvat Mićo, je reka da će mi nać i žensku. Je da ću plakat, al bar neću plakat zbog onog štapa priko leđa.

Berislav Šego student je Stručnog studija rekreacije i fitnesa Sveučilišta u Splitu. Polaznik je radionice kreativnog pisanja u Sinju.