Pisma priko bare

Lipo moje,

Dalmatincu ti je marenda ka Englezu čaj u pet. To je i tradicija i običaj, a bome i obaveza, zapameti to!
Zimi možeš izist fažol, sa komadon suvega mesa, možeš i tripice, to ti priporučan. Imaš uvik, bez obzira koji stađun bija, teletine sa par pečenih kumplira ili juvu. S juvon ne moreš falit! Uz to ti ide i lešo junetina, sa šalšon.
Eto, poza pjata uvik popij dva deca crnog. Cilog. Nemoj mi u vino nikad vodu mišat, i nedajbože da staviš kap mineralne, to je grij.
Nikad, ali – nikad, nemoj izist frigane lignje. Koliko god da ti zavonjaju ne naručuj, viruj ti didu svomen, ništa ti te lignje ne vridu, sve je to iz leda.
Marendaje se uvik okolo deset uri. Prije ne mo'š, jerbo si sit od kafe, a poza deset ne smiš, jerbo nećeš moć obidvat doma. Zapameti, ako ne mo'š obidvat doma, onda si najeba. Vako, Dalmatinke volidu kužinavat i moraš in kantunon od kruva pomazat pjat. Ako to ne učiniš - znači da nije dobro skuvala. Ako nije dobro skuvala – ne vridi ka žena. Ako ne vridi ka žena – za to je kriv muž. Vidiš, ako se tako karte posložu – najeba si ka veliki.
Dobro, to ti je to, s tin da zapametiš kako nikad ne smiš marendavat sam i uvik se guraj da ćeš ti platit. Jedan put ti, drugi put neko drugi, pa ćeš se mašit za takujin jedan put u sedmini. Tako san ti ja uvik činija i nisan nikad falija.
Eto, lipo moje, pozdravi onu svoju mater, đava jon kosti ispomiša, ča mi te odvela. Baba ti plače po cili dan. Nema veze, znaš i sam – manje će pišat. Jopet ću ti ja pisat kad naletin do rodice ti Ane.
Pravo te voli tvoj Did.

***

To: Ana
From: Justin
Subject: Za moga Dida

Evala, dida moj,

Nemoj mi se ti brinit, dobro san ti ja, a ni Mater nije loše, pozdrav'ja te. Puno. I Babu isto. A i ja je volin, to joj reci, bit će joj drago.
Puno si me obradova sa tvojin pismon i sa tvojon pričon. Sve te ja slušan, sve od tebe učin. Tija bi pravo jednega dana – bit jušto isti čovik ka ti.
Kad nađen ovdi, u Chicago, kakovo misto za marendat – poć'u. Ma, ovdi ti je spiza na brzinu, sve nešto brez kalorija, sve u plastiku, sve light, samo nešto grickaju, da prostiš – samo pizdarije.
A i mislin da bi tribali svićon tražit koga koji bi platija obid za drugoga. Ovdi i otac i sin odvojeno plaćaju račun.
Ovo ću ti lito ja jopet doć, pa ćemo ti i ja hodit na janjetinu. U deset uri. Ja plaćan!
Voli te tvoj Jure.

***

Lipo moje dite,

Kada ideš na more nemoj se nikad skidat do kraja. Lipo je vidit ženskinje u onih par krpica, ali muške nije. Nego, kada ti uzavru možđane – ti se na brzinu skini i itni se u more. Dosta ti je dva, tri puta zaparat rukaman i onda aj vanka. Nije Dalmatinac dite, ne triba mu kantica i mašklinić za u pržinu. Eto, kada izađeš vanka omar navuci gaće. Maju i ne moraš.
E, mo'š i pušit. Nema ti ništa lipje nego vidit mladega muškardina kako fuma. To ti je pravo 'nako – muški.
Pivo nikad nemoj pit iz čaše! Nedajbože da te vidin da to činiš! Pivo se pije iz pive! Uvik, ali baš uvik iz flaše. Jesi zapametija?
Eto, dite moje, moran ić ća. Pozdravi onu štracu od matere. Baba još uvik plače od prošlega puta. To joj reci!
A ja ću ti jopet pisat,
Tvoj Did.

***

To: Ana
From: Justin
Subject: Za Dida moga

Dobri moj dida,

Sad si me s ovin pismon sitija mora... Nema ti ga ovod. Samo neka jezera, nije to čiste vode ni vidilo, blato, šporkica, ledenica, ajme. Neman ti se ja tu volje potoćat, negu ću kad ti dođen – skupa s tebon otić. Moremo sist ispod tamarisa, bacit na briškulu, ne trešetu neću – jerbo me uvik zgaziš.
Ovdi ti se ne smi pušit. Oni koji puši je za njih – idiot, jer kako drugovačije nazvat onoga koji sam sebe ubija i još to sam iz svojega žepa plaća? Znan, sad ćeš reć: Budale! I jemaš prav, jesu.
Pivo ti je ovod posebna priča, svi ga piju točenoga, dec, dva, po litre... Bitno je da je pjena postojana. Ako nije točeno, onda je iz limenke. Ni mi gušt zagrist u lim dok pijen. Nije in pivo nešto, a ni mi ni društvo neko. Radije ću ja s tebon popit pivo iz pive, kad dođen. A doć ću ti brzo.
Mater je dobro i ona tebe pozdrav'ja, i tebe i babu.
Voli te tvoj Jure

***

Lipi moj Jure,

Nešto san ti Babu odveja u likara, pa ću ti napisat par riči dok se ona ne naćakula sa bidnon likarušon. Jadna žena, svega će se naslušat...
Sitija si me briškule i trešete, pa san zna da ti moran i o tomen par riči napisat, da ne zaubaviš u stranomen svitu ono šta je nama u Dalmaciji bitno i sveto.
Svaki muški mora znat igrat na karte. Mora bi uvik imat i paket triestina u zadnji žep od gaća, ili u auto u onu ladicu sa strane.
Na briškulu uvik igraj sa najbo'jin prijate'jen, jerbo – kad izgubite, samo će te poslat u kurac, al se neće jidit.
Bitni su ti moti, to te Dide učija još kad si u gaće piša. Jesi zaubavija? Kad oćeš da te prođe s karton onda mu strišaješ, povućeš karton po stolu. A ako oćeš da ti da najjaču kartu pa da sve drugo sam ubiješ – onda mu tučeš. Lišine znaš kako motaješ, a karike ka da zivaš, trica oni mot sa justin, a aš – ka da 'jubiš ar'ju.
U trešeti dobro broji i dobro gledaj! Kad akužaješ, lipo to učini, jerbo je važno oćeš li reć: Tri aša, fali bati! Ili će to bit onako njonjavo, onda ta akuža ne vridi tri punta. U kartaman uvik moraš zajebat ono drugo dvoje s kojiman si u kontri. Ako nemo'š kartaman, onda barenko – ričiman.
Eto, reci onoj svojoj materi da joj Baba nije dobro, da je išla u likara, pa nek se misli. A na tebe tvoj Dida uvik misli, cili dan.
Aj, stoj mi dobro.
Dida

***

To: Ana
From: Justin
Subject: Za Dida :)

Evala, Dide!
One triestine šta si mi da - uvik držin u zadnjemen žepu. Samo, neman s kin bacit na trešetu. Oni ti ovod igraju na karte na kompjutoru, slažedu ih, to ti se zove pasijans, ka, kažu, smiruju živce i možđane. Mo'š mislit! Za popizdit dosadno, niko ne viče, niko ne tuče po stolu, niko ne baca katrigu od jida. Tlaka teška.
Molin te, dide, čuvaj mi Babu. To ti je i ćer rekla. Pozdrav'ja te i kaže da će i ona samenon doć ovo lito. Ja san reka da ćeš ti reć da smi, ali ona oće da te pitan. Jel tako da smi?
Volin te, Dide moj.
Jure

***

Lipo moje dite,
Kada čovik ili žena umre, onda triba užnjega cilu noć doma bit. Da se bidno tilo po komodu u svojoj poste'ji odmori. Triba tu noć lumine popalit, da svitlo potira zlo. Svit šta u kuću dođe mora imat i za jist i za pit. Puno će se popit, na to računaj, pa svega na stolu mora bit.
Ženskinje se tu noć molu, vrtu krunice i ne smiju se sa muškiman mišat, štaćedu nan. Bit će i smija i zapameti – to nije grubo, lipo se sitit svega dobrega.
Šonetu triba dat, da svit vidi koliko je fameja držala do pokojnega. Triba šonetu nakitit, šta veća to bo'ja. Ni'ko neće u nebo otić ka kurbin sin, jerbo svit pamti samo ono ča je dobro učinija i uvik se govori kako je bi dobar čovik.
Lipo triba pokojnega i uredit za na oni svit. Najbo'je obuć ga u veštit u kojemen se i oženija, ako more stat. Ako ne more – onda veštit triba rasparat na leđiman, to se ionako u kapsilu ne vidi, bitno je da od naprid dobro figura.
E, to san ti tija reć, reći onoj svojoj materi kako Baba nije dobro. Sva je žuta. Svit je zajebaje kako jesen dolazi, a lišće pada, straj me da mi i ona ne otpadne. Reci to svojoj materi. Smi ona sutebon doć. Oli ovo ni njena kuća?
Njena i tvoja, neću je ja sa sobon na oni svit odnit.
Voli te puno tvoj Dida.

***

To: Ana
From: Justin
Subject: Za Babu

Ane moja, reci Babi da me čeka.
Doć ću u petak, prvin avijonon.
Nemojte mi Dida pokopat brez mene!

U Gradskoj knjižnici Marka Marulića već treću godinu traje Škola kreativnog pisanja. Svake jeseni stižu novi polaznici, ali četvrtkom se u, sad već legendarnoj, maloj dvorani okuplja veselo i raspisano društvo kratkopričaša kojima je Škola paravan za književni krug. Ovdje možete čitati njihove priče.

Milena Budimir rođena je daaavne 1972., planira ostati ovdje još barem 40-ak godina. U međuvremenu je postala majka troje Divnih (ponekad), supruga jednom Dražesnom, uz to je i novinarka, pa veli kako su joj sve želje ispunjene. Pokušava pisati. Pomažu joj kreativci iz GKMM-a.