HYPE: Muzika nije proizvod!

Za nestabilna vremena i nestabilne prostore karakterističan je čitav niz simptoma bolesti - od vlada kojima je rok trajanja kraći nego paštetama do komercijalizacije svih područja ljudskog djelovanja, uključujući muziku. No, karakterističan je, srećom, uvijek i otpor, bilo da je glasan i vidljiv ili da je okrenut sebi i kanaliziran kroz umjetnost. Takav otpor u muzici svakako predstavlja srpski alternativni rock bend HYPE!, vlasnik istoimenog debitantskog albuma iz 2013., koji će ove godine po drugi put nastupiti na INmusicu i koji je, premda se odupire mainstreamu na rock sceni, privukao pažnju i Rolling Stonea. Hype, žanrovski kalupi, stanje na rock sceni te svirka na INmusicu neke su od tema razgovora s vokalom benda Draganom Mijatović.

Hype je sve i ništa

- Hype znači sve i ništa. Ne stoji iza našeg imena nikakvo ruganje, svako od nas ima neki cilj da se izrazi kroz muziku, to čini ovaj bend. Neko to radi kroz bunt, stav, energiju, a neko pričom. Kod nas je to od pesme do pesme. Kako koja nastane, tako shvatamo da se nekako prirodno prilagodila vremenu u kom je nastala. Ili, još bolje rečeno, ispalo je da su mnoge naše pesme predvidele neke stvari – objasnila je Dragana što stoji iza imena, a zatim se osvrnula na gustu i neobičnu muzičku povijest benda.
- Hype bend čine Darko Kurjak (bubnjar) poznatiji kao bubnjar benda Partibrejkers, sa kojim svira već skoro 20 godina, takođe poznat i kao bubnjar nekadašnjeg benda Oružjem Protivu Otmičara, zatim jazz dub benda Memlah i Hurricane Brothers; svirao je takođe u Gluvim Kučkama. Drugi najbitniji član benda je Pavle Kirćanski, profesor klasične gitare, jedan jako talentovan čovek, koji na probama izbacuje rifove brzinom svetlosti, poznat je po tome što je svirao u bendu Impurita, tačnije bio kompozitor u istom. I u Hypeu komponuje muziku. Treći jako bitan član benda je Dalibor Kurjak, rođeni brat bubnjara, koji je napoznatiji po tome što je muzički genije, ne zna se šta sve taj čovek ustvari svira - i po tome što je svirao u kultnom srpskom bendu Gluve Kučke, kao i brat. Imam čast da sviram sa takvim čovekom. Generalno, njih dvojica su dream team. Četvrti bitan član benda je Ištvan Barna, novi član, jazz man, više je poznat u jam session svetovima, kod mene poznat po tome što se rodio istog datuma kada i Kurt Cobain – nasmijala se Dragana a zatim predstavila i sebe: - Pored pevanja, bavim se i komponovanjem i pisanjem tekstova, Pavle i ja smo kompozitori u bendu i tekstopisci. Ranije sam bila u bendu The Spanks, gde sam svirala bas gitaru, komponovala i pevala. Takođe moram da pomenem i našeg prvog i drugog basistu, a to su Nebojša Milaković i Miloš Kralj. Nebojša je postao tata kao i Miloš, čestitamo im, neka žive u zdravlju i sreći!

Bend su osnovali Darko, Pavle i Nebojša te su imali redovne probe s tadašnjim pjevačem Ljubom, no kako je Dragana dolazila na probe i slušala ih, u jednom su je trenutku čuli da pjeva te joj ponudili mjesto u bendu i onda je, 2009., sve počelo. Tako je prepoznata iako iza moćnog vokala ne stoji formalno muzičko obrazovanje, osim onog školskog i pjevanja u zboru, kako sama kaže. – Sve je to krenulo od rata, ja sam se pevanjem i muzikom lečila, ali bukvalno. To mi je bio kanal. Iskreno, oduvek sam želela da budem gitarista, a ne pevač. Šta više, pevači su mi išli na onu stvar – nasmijala se a zatim nastavila u ozbiljnijem tonu: - Ali uvek se rasplačem kada vidim/čujem nekoga ko od malena ide u muzičku školu i jako je talentovan. Naravno, ponekad to bude sterilno i bez duše, ali ima i izuzetaka a zbog njih mi uvek krene emocija i pomislim da sam i ja mogla biti jedna od njih.

Bend koji ruši žanrovske zidove

Hype je bend koji se ne može svrstati u samo jednu žanrovsku ladicu pa će i amatersko uho prepoznati širok dijapazon slojeva: od klasičnog rocka i grungea do punka, a uzrok je tome i osobni ukus članova benda ali i pristup muzici. – Trudimo se da slučajno nešto ne ukrademo iako se vrlo lako desi da nas povuče rif koji su svirali svi a ne mi, to je rock and roll. Što se tiče muzike koju slušamo, svakako ne slušamo samo rock. Ja sama više ne znam što slušam, zato se i smatram dobrim muzičarem. Sada ide momenat hvalospeva, ali smatram da je muzičar onaj koji dozvoli sebi da čuje nešto novo, da istražuje; neko ko se zapita i filozofski pristupi muzici, a ne samo svirački. U tom je smislu razdvojila muzičare svirače i muzičare filozofe a, kome možda nije jasno, razjasnit će mu Draganin primjer Johnnya Štulića kao muzičara filozofa. Naslanjajući se na to, Hype je okarakterizirala kao nesvrstani bend. – Ne možemo se ograničiti samo jednim pravcem jer mi to ne umemo, tačno sam i osetila taj momenat kada stvaramo: kako lelujamo u žanrovima i podžanrovima i odavno sam digla ruke od pokušaja da nas svrstam u nešto. Sada mi je čak totalno besmisleno da to iko uopšte i radi. Muzika nije to, muzika je nešto drugo.

Odbijanje žanrovskih ograničenja i odupiranje trenutnim strujanjima na rock sceni danas može predstavljati itekakav problem, a dokle taj problem seže, Dragana je objasnila ovako: - Mi smo bend sa karakterom. Mislim da ni sami ljudi ne znaju gde da nas svrstaju, u kategoriju onih koje bi pratili ili eto samo iz daljine posmatrali. Ne zbog toga što smo mi loši ili dobri, već što se nekako sve promenilo, kao da se sve svodi na siguricu. Ljudi kao znaju da će nešto biti posećeno, da će biti raje i dobar provod i onda samo veterani pune sale i klubove. Malo zvuči kao da nije fer i, iskreno, i nije ali nisu krivi bendovi već i mediji i oni menadžeri koji ne daju šansu mladim i talentovanim bendovima.

Sramota je imati genijalan album a uživo zvučati loše

Ono čemu Hype svakako posvećuje maksimalnu pažnju jest kvalitetan zvuk uživo i jednaka takva kvaliteta pri snimanju. Premda bi se to trebalo podrazumijevati, muzička scena općenito puna je instant zvijezda i zvuka koji u studiju prođe ono što prođe fotografija u photoshopu. – Mene bi bilo sramota da snimim genijalan album gde mi vokal i bend zvuče svetski, a live zvučimo kesa. Svi podjednako osećamo odgovornost da ne serviramo govno ljudima, već damo sve što imamo u tom trenutku – jasno je rekla što o toj temi misli. - Dobar muzičar svaki put umre na bini, umre velikom smrću i to se oseti. Svi mi se aktivno muzikom bavimo minimalno 17 godina. Svirali smo svuda, na svakojakim binama i u svakojakim uslovima i neminovno je da smo nešto iz toga naučili. A da ne pričam o našim individualnim životnim pričama, e za to je već potreban ozbiljan pisac. Verujte mi, obogatio bi se – objasnila je poluozbiljnim tonom važnost iskustva za nastupe uživo.

Rock&roll bez bunta je kao beba bez majčinog mleka

Osvrnuvši se na trenutnu rock scenu, Dragana je najveći problem uočila u industrijalizaciji muzike i u podcjenjivanju muzike kao takve. – Sve dok se muzika tretira kao proizvod, a ne kao delo koje je neophodno ovom svetu - jer to je nešto najduhovnije što čovek može da stvori - sve dok smo pod kontrolom muzičke industrije, medija i ostalih manipulanata, rock and roll neće biti ono što je nekada bio. Rock and roll bez bunta je kao beba bez majčinog mlijeka. Nešto mora da se desi jer sve postaje besmisleno. Čula sam to i iz usta onih za koje bih se zaklela da nikada neće osetiti taj besmisao.
Ipak, sadašnjost nije toliko crna, pa kao svoje favorite, i starije i novije, s domaće scene izdvaja Stuttgart Online, Artan Lili, Straight Mickey and the Boyz i Nežni Dalibor a od poznatijih bendove Veliki Prezir, Obojeni Program, Kanda Kodza i Nebojša te Partibrejkerse, Disciplinu Kitschme, nekadašnjeg Šarlu Akrobatu i Električni orgazam. Među favoritima su joj i Azra, Majke, FIT, Kojoti, SEXA.

Ako nam se naježi koža, to je onda to!

Pavle i Dragana zaduženi su za tekstove pjesama a, iako su različita sensibiliteta, otkrili su zajedničke točke, što im omogućava da zajedno pišu. – Dopunjujemo se, teme koje mi načinjemo okreću se uglavnom oko ljubavi i međuljudskih odnosa. Možda i svesti omladine, naroda generalno. Ima tu i otpora ka sistemu, ali ne namenski, to nikako, više je samo izašlo, ipak mi živimo godinama u ovoj zemlji, nije nama lako! – rekla je Dragana uz smijeh indirektno time potvrdivši ono što već znamo, a to je da se na ovim prostorima kritika nekad sama po sebi nameće. - Najbitnije nam je da live opravdamo sve što smo uradili u muzici. Ne opterećujemo se dubokoumnim tekstovima ili magičnim akordima; ako nas nosi, ako nam se naježi koža, to je onda to. Energija je ta koja održava i gura ovaj bend – jasno je dala do znanja a zatim dodala: - Nemamo strah da iskažemo šta mislimo; oni koji me znaju, znaju da nemam dlake na jeziku i imam slobodu izražavanja: Pavle je u fazonu tiha voda breg lomi, ja sam živa vatra – rekla je a zatim se dotakla razloga za pisanje pjesama na engleskom. - Mi nemamo motiv. Da imamo, radili bi na srpskom, jer ovde prolazi samo muzika na maternjem jeziku. Meni leži da pevam na engleskom, čak imam utisak više nego na srpskom. Nekako me ne radi da pevam na maternjem, pogotovo ne tu vrstu muzike i taj sound. Mi nemamo balkanski prizvuk. Napominje i da joj je drago što ima sve više bendova koji pjevaju na engleskom i smatra da je to znak da bendovi mogu zvučati dovoljno svjetski, a stav je argumentirala švedskim bendom The Hives.

Bendu ne manjka volje ni kreativnosti pa tako pjesme, kako je rekla, stalno niču i polako se zaokružuju. – Kreativna snaga nam je jako velika, nemamo više česte probe kao nekada, već se lagano prepuštamo osećaju. Kada nas povuče, onda se i desi.

Na INmusicu i na pozornici i u publici

Hype se, kako je vjernim posjetiteljima INmusica sigurno poznato, na pozornicu festivala popeo već 2012. godine, no razlike između Hypea tada i danas, što je i očekivano, postoje. – Mada smo imali i faze stajanja, uveliko već imamo nove pesme, ali još uvek ne izvodimo sve jer nisu spremne. Bolje da budu TO, nego polovične. Osim toga, na ovogodišnji INmusic stižu s Daliborom i Barnom, kojih prije dvije godine nije bilo. Imaju dvoje novih ljudi, dvije godine više iskustva, a i sad su poznatiji publici. - Posebna mi je čast što sviramo na bini gde je svirao dva puta, ako se ne varam, moj miljenik Iggy Pop, zatim Nick Cave, Sonic Youth, Happy Mondays i mnogi drugi velikani.
Ipak, osim što će nastupati na istoj pozornici i isti dan kao i Pixies (25. lipnja), i osim što će bubnjar Darko na pozornicu i s Partibrejkersima, na INmusicu će uživati i kao dio publike, a posebno se vesele bendovima The Black Keys i Pixies.

Kako uživo zvuči bend bez granica, muzika bez kompromisa i energija bez pauza moći će provjeriti svi oni koji se 25. lipnja nađu pred main stageom INmusica a, tko ih propusti, nesumnjivo će ih ubuduće sve češće sretati.

Prvi na platformi Artist Signal

Ono u čemu Hype trenutno sudjeluje, a što bi moglo biti važno znati za mnoge mlade bendove jest Artist Signal – platforma koja služi za promoviranje bendova na globalnoj razini. Pobjednik osvaja 10 000 dolara, ali promovira i sebe i scenu iz koje dolazi. Hype je trenutno prvi a glasovanje traje još do kraja mjeseca i odvija se jednostavno - tako što se glasač logira Facebook profilom i klikne na veliki zeleni VOTE. Glasati se može svakih sat vremena.
Ostane li Hype na prvom mjestu, članovi benda odlučili su 5000 dolara donirati nastradalima u poplavi. Glasanje, kao i preslušavanje Hypeovih pjesama, moguće je na linku artistsignal.com/hype.