Tajland - Siam

Ovu zemju zovu još i ''zemljon nasmijanih ljudi''. Stvarno, od sjevera do juga susrećete samo jude nasmijanih faca. Čudno je to malo, ali nakon nekog vrimena se naviknete i na to. Lip je to bokun ovog našeg planeta, zelen i vlažan, ugodnih judi, bogate povisti i kulture, ali krenimo redon...

Razlog ovog vijađa je bija rafting, naravno. Posal koji guštan radit svugdi po svitu doveja me i u ove krajeve. Na sjeveru Tajlanda, oko grada Chiang Mai postoje dobre rike i kompanije za koje san radija. O'ma ću van reć da se u Tajlandu ne da zaradit od ovega posla. Misečna plaća je 600 kuna (ha,ha) , taman za umrit o' gladi. Pa šta, nisan doša radi love, postoje tu druge lipje stvari od šušnja u džepovima. Na primjer, za doć na riku ne koriste se auta, kamioni i kombiji, ka u većini slučajeva u svitu vengo se jašu sloni koji nose brode, opremu i jude. To je nešto jedinstveno i lipo. Pravi je gušt gingolavat se na leđima slona i prolazit kroz prašumu dok si sve bliže i bliže rici koja će te dobro poprskat. Ove beštije su strahovito inteligentne, točno znaju ča in je činit. Kad dođu na cilj, podignu pridnju nogu koja posluži judima ka škalina za molavanje na zemju, zatim surlom skine brod i opremu ,a onda uđe u riku i češe drob o koji kamen jerbo su ga dosadni komarci išćokali ka' i sve nas. Radija san još na nekin rikama južnije, blizu burmanske granice je jedna lipa rika, ali je puna pijavica pa i nije za banjanje. Druga blizu Kambodže je bokun lakša, ali kompanija ne koristi standardne raftove nego izvorne splavi izrađene od bambusa. Lipo je i to, al' je teže kontrolirat plovilo.

Nisan moga živit samo o' raftinga jerbo bi smršavija 90 kila i pritvorija se u slamku ča je vitar nosi, zato san naša posal koji san radija slobodnin danima i navečer. Do tada san se u životu bavija svačin, ali ovo je bija najgori posal koji san radija: predava engleski jezik u školama. Po danu u državnoj srednjoj školi(2.000) učenika, a navečer u privatnoj (2 razreda po 10 učenika). Učenici divlji ka beštije, a ja znan deset tajlandskih riči sa kojim ih je nemoguće umirit. U privatnoj školi je o.k. , dica se znaju služit engleskin, dok ovi drugi ne znaju beknit. Odilo i kravata ka profesorska uniforma (bljak). Za skrenit pozornost počeja san pokazivat svoje tetovaže i napravija natjecanje u razredu 'ko ih ima više. Jedva san pobjedija jer su dica bila poprilično istetovirana njihovin vjerskim ukrasima. Drugi način animiranja je bija thai boxing sparing isprid ploče u razredu. To je njima ča je odi balun i 'ajduk. A koji posal, koja kalvarija, mozak mi je puka. Sad tek vidin koliko su profešuri u našin školama loše plaćeni. Srića, tokali su me školski praznici pa san se larga od tog tramaka- taman san isplatija avionsku kartu.

Ponovo slobodno vrime, ala gušta. Sad san moga činit ono zbog čega san i doša: rafting, muay-thai ( tajlandski boks) i priroda, naravno. Za olaškat dušu, otiša san na jedan izolirani škoj na kojen san osta dok nisan potrošija zalihe spize i vode. Koh-larn mu je ime i na njemu san bija sam u društvu velikog zlatnog bude koji me čuva od jakog tropskog sunca svojom sjenom. Posli toga san se vratija na obalu i obilazija kampove thailandskog boksa. Aaaaaaa, jesan se mlatija! Po cile dane krvavog nosa i zubiju, natučenih nogu i rebara. Kumpanju su mi činili svitski prvaci koji su prave face. Baš zbog toga je bija gušt činit treninge i borbe dok borbena hipnotizirajuća thai muzika nabija ritam.

Naravno, ne bi bilo zanimljivo da nisan manta po verduri tropskih šuma. Jug i sjever su bogati prašumama, dok je sridina janura rižinih poja. Ta poja su isto zanimljiva jerbo su puna života: razne tice, gmazovi i huae-vodeni bivoli. U šumama još ima tigrova, majmuni i krokodili su jako česti, dok su slonovi na svakom kantunu.

Do Tajlanda se leti oko jedanaest sati, i prvo ča ćete sinjat izlaskom iz zračne luke je budistički hram. Budizam je glavna religija ove zemje, osim na jugu di su većina muslimani. Svaka kuća ima svoj kantunić za molitvu i paljenje mirisnih štapića. Pagode, hramovi, budini kipovi su svugdi, a posebno ih je puno u Bangkoku kojeg tajlanđani zovu Krung Thep. Moran priznat da san dosta vrimena provodija u hramovima sa budističkim svećenicima i proučava njihovu filožofiju.
Na žalost, ne ponašaju se svi ovako u Tajlandu, više od 80% turista dolazi odi zbog jeftinog seksa, a i drugih gorih stvari (pedofilija i slično). Narod je tamnoput i nizak, malo 'ko je debel. Žene su gotovo sve lipe i zgodne, sa najlipšin usnama među svin rasama na svitu. Njima je sramota bit' taman, pa judi, a posebno žene od sunčanja biže glavon bez obzira. Tako su mene ''napali'' da nisan pravi bilac kad su vidili britanca koji šeta po plaži. Njima ''da'' znači ''ne'', i obrnuto pa vas to zbunjuje. Sramota je nekom reć' ''ne znam'' pa vas onda lažu. Npr. kad ih pitate di je autobusna stanica, ako ne znaju, svejedno vas upute negdi bezveze. Uf, ča to živcira. Viruju da je sve ča ne vaja ispod tabana, pa tako izbjegavaju usmjeravat tabane prema ikome. Viruju u reinkarnaciju, pa se ne boje umrit (čak i previše).

Spiza, ha ha ha. Nema ča ne jidu. Začinjeno za rigat vatru. Škakavce bi priporučija svakom, pravo hrskavo zadovoljstvo. Račići koji se gutaju živi nisu ugodni, pogotovo dok ti se vrpolje u drobu i po po' ure posli šta ih progutaš. Bilo je stvari koje nisan tija probat: maštrapani, pantangane i razne juve ča vonjaju ka šporke bičve. Najgora je thai-čokolada, spiza koja nema veze s čokoladon. To su u biti truli rakovi koji se drže u staklenkama na suncu, do stadija kad se pritvore u želatinu. Posli se meću u morže i dorađuju. Fuj, odvratno. Maštrapane i pantangane ću slijedeći put probat, ali ovo sigurno neću.

Priporičija bi neka mista ove zemje: na sjeveru Chiang Mai i hram Soi Du Thep, Chiang Rai sa selom žena dugih vratova. U sredini zemje Lop Buri, grad majmuna u kojem im je sve dopušteno. Ayutha Ya,drevni izgubljeni grad. Jug je cili lip ,ali najlipša su mista Koh Phi Phi, Koh Samui, Phang Nga i Krabi. Vrhunske plaže viđene u puno filmova ( ''Žal'', neki od Jamesa Bondova , ''Zlatni zmaj'').

Eto, ako volite filožofiju Dalekog istoka, njihove običaje i arhitekturu, thai-boxing i tropsku klimu, ajdete tamo.

''Sava di krap, kop kun kap Siam!'

foto album Tajland Siam

napisao/foto: Vedran Bađun

Share: Facebook Twitter

Di me vodiš za ''Valentinovo'' ? knjiga gostiju