Gego & Picigin band u Admirala
Prošli put kad san se iša pravit pametan u Admirala i doć malo kasnije od najavljenoga propustija san pregdrupu.(vidi epizodu Bambi Molesters+Frakcija) Zato san se ovaj put nacrta prid vratima ravno u deset uri pa san ih poljubija. Kažu:...
Prošli put kad san se iša pravit pametan u Admirala i doć malo kasnije od najavljenoga propustija san pregdrupu.(vidi epizodu Bambi Molesters+Frakcija) Zato san se ovaj put nacrta prid vratima ravno u deset uri pa san ih poljubija. Kažu:"Neće Gego skoro na binu, bar još uru vrimena!" Di ćeš,šta ćeš,kud ćeš...amo napravit đir po gradu. Piva dvi u trafici na Matejuški,vrime nikakvo,vitar ledi kosti,u glavi misli u prošlom litu,preračunavanje koliko još vrimena do kratkih rukava,cvika i kave petnaest metara poviše u ladovini Bambe. Nizale se tako misli,prošlo uru vrimena,već smo napravili đir do Prime i nazad. Računan valjda će nas bar Gego malo sitit lita i pomoć da zaboravimo da vanka i tuljani nose šal koliko je ladno.
Mi unutra a Gege još nema! Aj dobro je...doć će već,nije priša,iskoristit ćemo vrime i povirit koga sve ima. Nismo vidili nikoga poznata al smo vidili neke novosti u Admirala. Onaj zid desno od bine na kojem su bili polipljeni plakati je nesta. Sad i vizualno i prostorno ima više mista a i stvoreno je uzvišenje za još tridesetak ljudi. Band je na bini okružen publikom sa svih strana i svi ih dobro vide pa mi pomalo cila slika daje na kakav antički teatar.
Klub se pomalo punija dok se većinom mlađa publika zagrijavala uz HaustorVještice,Marleya i ostale lipe stvari iz razglasa.
Gegu smo konačno dočekali nešto malo prije pola noći. Nije gubija vrime nego je opalija po nama svim raspoloživim sredstvima jer ne znan da iko počinje koncert ovakvom serijom hitova. Jamajka,Bilo mi je,Dobar don,Jo co ko co ko jo u svojim produženim live verzijama su instantno zapalile atmosferu. Kakav uvod,zaplet,vrhunac...ko je to vidija?! Neka toga književnicima,Gego odma ubacuje u petu. Ko će dalje pamtit reda pismama. Bilo je tu Curica ljetnih,lipih slika s Jabuke,čuli smo priču o ljubavi tužnoj a i meni posebno drage Jubov moja. Kad je počela Tira škotu cili bend se u tren pritvorija u klapu a publika je ositila kako je to kad se naježiš od lipote. Gego se pokaza ka pravi frontmen. Cilu večer je priča s publikon,smija se...ositilo se da nije od onih izvođača i "umjetnika" šta pivaju za sebe nego za ljude. Plesa je i skaka tako da mu nije tribalo puno vrimena da sve svuče sa sebe i ostane samo u rebama. Odma uz bok Gegi kapo o melodije Max veselija je i sebe i nas svojin minijaturama na gitari. Kad gledan njegov nastup vidin ga ka nekog umjetničkog direktora koji sve to drži pod kontrolom i svime upravlja i obuzdava Gegotovu nepresušnu energiju. Na basu Stane kojeg poznajete iz Stampeda ili pak suradnje s Pivom na Soundtracku za život. Ako još ne znate ko je sigurno ste ga vidili kako svira čelo ako ste bar janput liti prošli navečer priko Marmontove. Na majici mu je u subotu pisalo "pitbull raised to kill" i čini mi se da ne odudara puno od tog natpisa. Ostavlja sliku rutiniranog profesionalca koji sve čega se dohvati radi na jedan jako jednostavan i uvjerljiv način. Istovremeno mu vidiš na licu da gušta i da voli to šta radi. Bubnjar je opet posebna priča. Ža mi je šta mu ne znan ime al tako je ima bit sa svim bubnjarima...daleko su i uvik vanka fokusa. Cilu večer je postojano drža ritam i začinja udaraljkama ili pak cowbellom. Ne znan sad koja je pisma bila al ono šta je on napravija na bubnju je zvučalo ka da san negdi u džungli. A ko zna...može bit da je to i zbog jednoga šta je stalno tlačija svit oko sebe majicom s likom generala Gotovine. Promašija je i vrime i misto.
Nego amo dalje...taman dok su ljudi pivali s našim Rege Gegom istoimenu pjesmu doša mi je prijateljičin poziv za prijevozničku pomoć. Nije mi bilo druge nego spasit djevu u nevolji i otić prije kraja koncerta. No to me ne priječi da se ispričam svima koji ovo čitaju zbog mojih prijašnjih riči o Gegi. (vidi epizodu Noć za Barbarinac)
Gego je na pravom putu da bude prva liga. Je da ga još uvik puno svita pa među koje se i ja ubrajam ne možemo do kraja probavit al priznanje mu treba odat. U godini dana je priša naizgled malen put od petstotinjak metara od Hey Joea do prepunog Admirala gdje ljudi plaćaju 40 kuna za mogućnost da ga vide i čuju. Put je to od preko pedeset koncerata di se svaki put iskreno dava do kraja. I tu je ključ mog poštovanja za Gegu. Iskrenost! Iskreno radi ono što voli,ono što zna i ono što može i to radi jako dobro.
Jer ako kontinuirano u godini dana toliko puta uspijevate natjerati ogromne količine ljudi da se raspamete na ono što radite znači da radite dobro ma šta iko reka. Neka nama Gege i dalje...neka piše i dalje ovakve lipe,jednostavne i neopterećene pisme. Kamoli sriće da nan je još takvih glazbenih izvođača.