Noć za Barbarinac
...Malo mi se čini da su mediji pretjerali i napravili Gegi medvjeđu uslugu najavljujući ga svugdje kao ultimativnu otočku atrakciju koja i mrtve diže na noge. Tako da je puno svita koji ga slušaju po prvi put (među njima i moja malenkost) očekivalo tko zna što, a Gego definitivno nije prva liga...
Prošli utorak je na Barbarincu održan još jedan tulcert (tulum+koncert) u organizaciji Udruge za zaštitu okoliša Barbarinac iz Vranjica. Već treću godinu po dobro uhodanom obrascu par stotina svita našlo se na vranjičkoj rivi u iščekivanju prijevoza na lokalnoj brodskoj liniji Vranjic-Barbarinac koja vozi jednom godišnje.
Osobno, malo me bija straj oće li i koliko ljudi doć, učinilo mi se da je nestalo oduševljenja i da ljudi baš ne pričaju o koncertu pa san se pripa da se cila stvar oko Barbarinca malo ispuvala. Plakate san u tragovima vidija na zidovima po gradu svega par dana prije koncerta, nit se znalo ni di ni za koju cijenu kupit kartu. Al usmena predaja je ipak spasila stvar tako da je na moje iznenađenje na rivi a i na samom otoku bila velika gužva. A organizaciji na ponos, gužve nije bilo na brodovima. Problemi oko prijevoza i pretrpanih brodova koji su se događali prošle godine su ovaj put bili samo loša uspomena.
Iako je bilo najavljeno da se vozi samo do 21:00, do otoka smo uspili doć i kasnije (sram nas bilo kad kasnimo i ne držimo se uputa) no ipak dovoljno prije nastupa predgrupe tako da smo to vrime iskoristili da pronjuškamo po otoku i javimo se svoj sili poznatih i nepoznatih ljudi šta su bili dole tu večer. A onda iznenađenje u vidu Kopita.
Veselo, razigrano, nepretenciozno... na svoj način opaljeno, šarmantno i simpatično. Ima ih ka Rusa i svi su opaljeni ka šlapa, svaki je svoj i poseban i definitivno imaš šta slušat i gledat kad su na bini. Prekomičan gitarski par koji svira reggae na metalskim gitarama s humbuckerima, flegmatični basist, simpa udaraljkaš i dobro nadovezujući pomalo samozatajan bubnjar. E da... da ne bi zaboravija veseli trojac sax, klarinet, kazzoo koji su animirali publiku čak i među publikom samom (čitaj:spuštali se među ljude). Kad smo već kod toga nešto što me oduševilo sveziglede publike. Od bine slušatelje dijeli samo zidić visine metar i žilet, a nikome cilu večer niti palo na pamet nije da se popne gore. Čini se kao mala stvar no velika je kada znate da se na sličnim koncertima usprkos ogradama i većem broju izbacivača uvik nađe netko tko bi tija uzet mikrofon i čestitat rođendan Maji iz 3ećeg C ili naruč't pismu za svoju ekipu iz caffe bara Manistra usuvo. Iako su svirali previše za predgrupu te dobro zagrijali ljude i Kopitu na čelu s MC Svilom došao je kraj. U pauzici a i cijelu večer iz razglasa je dopira ugodan reggae, dub, ska i sve ostalo šta ima veze s otocima, liton i veseljen.... random winamp lista ili pak DJ ne znam, no svaka čast na odabiru mjuze. A i prolazna ocjena razglašivaču. Bijah pomalo skeptičan pri pogledu na razglas (oćel' to vako sitno uspit šta razdrmat?!) no tonac me sva srića razuvjerija tako da je bilo i dovoljno glasno a i sve se dobro razumilo. Nije mala stvar ozvučit bubanj/udaraljke, gitare, brass i vokale pa da sve iziđe vani kako spada.... veliki meštri od tona padaju i na manjim stvarima. Prolazna ocjena i meštru od svitla... ugođaj je bija na razini.
Ma jedino me smeta onako statičan program koji se odvija na platnu iza bine. Siromašno i pinkicu prestatično. Šteta,jer svi uvjeti su bili tu a resursi nisu iskorišteni. Nedostatak ideje, volje ili vrimena vrag će ga znat. Nije da se ja tu sad nešto bunim il koga kudim jer organizacija je uistinu bila odlična. Nije baš bila na vrhuncu ali je bila poprilično blizu što je jako dobro kad pogledaš malo bolje tko i na kakvom mjestu i u kakvim produkcijskim uvjetima organizira koncert.
Eto...dok mi je sve to u pauzi proletilo kroz glavu na binu se popeja i Gego u pratnji Picigin benda. Malo san dvojija šta i kako da napišen jer ne bi tija ispast prenegativan zato šta je cili Barbarinac i ove godine bija jedan lipi doživljaj. A dobro napisat ću... je da je malo subjektivno al šta ću. Iako je na papiru bija odličan i logičan odabir za Barbarinac meni a i ostalim ljudi s kojima san kasnije priča Gego ni baš dobro sija. Ili je Kopito diglo letvicu previsoko ili ovo nije bija Gegotov dan... reka bi i jedno i drugo. Gego je bija dobrano promuka i ma koliko se trudija to ni bilo to. Je, pivalo se i plesalo,ma isto nekako po inerciji... bez pretjeranog šušta i gušta. Malo mi se čini da su mediji pretjerali i napravili mu medvjeđu uslugu najavljujući ga svugdje kao ultimativnu otočku atrakciju koja i mrtve diže na noge. Tako da je puno svita koji ga slušaju po prvi put (među njima i moja malenkost) očekivalo tko zna što, a Gego definitivno nije prva liga. Može još sto puta izbacit dušu iz sebe i dat se cili al triba još puno toga otpivat i odsvirat da bi dostiga jednu kvalitetu kakvom ga se najavljuje. Nadam se da će me Gego skoro razuvjerit i pokazat se u pravom svitlu koje ja nisan ima prilike vidit a svima onima koji ga još nisu čuli preporuka da zaborave sve šta su čuli ili pročitali o Gegotu i Picigin bendu. Lipo se prepustite i rasterećeni priđite čoviku koji definitivno ima šta pokazat i dat.
Je san ga zakenja... satrat će me ekipa dole u komentarima, ma sve je lako dok ne tuku :)
Primakli se kasni sati, na vrata pokucaše policajci i pade tako zavjesa na još jednu feštu na našem malom otočiću Barbarincu. O ekologiji i poruci ciloga koncerta vas neću gnjavit. Poruka je jednostavna i ko je usred okruženja par cementara, škvera, tr(g)ovačkih lanaca nije shvatija nije ni triba dolazit. Valja čuvat ono šta nan je još ostalo i mislit o tome di i kako ćemo danas/sutra živit.
