U 15 dana 15 država
– Vozili smo svaki dan od osam ujutro do osam navečer. Nije lako al je gušt. Preko dana ti bude puna kapa motora ali ujutro opet jedva čekaš sjest na njega – kaže Hrvoje, jedan od trojice motorista koji su se zaputili na putovanje iz Splita do Nordkappa.
Gradić Nordkapp u Norveškoj poznat je po tome što je najsjevernija točka Europe ali i po tome što je omiljeno mjesto motorista. Ovo ljeto posjetila su ga tri Splićanina – Predrag Srbljin, Hrvoje Boko i Robert Svilović, članovi Moto kluba Road Runner.
– Nordkapp je najsjevernija točka do koje se može doći motorom i zato je to đir motoristima – objasnio je Hrvoje zašto su se odlučili na put. – Čitali smo putopise i slušali iskustva drugih te smo željeli i sami pokušati – dodao je.
Koliko je putovanje zahtijevno najbolje govori podatak o 10 000 kilometara koje su trebali preći u 15 dana. – Vozili smo svaki dan od osam ujutro do osam navečer. Nije lako al je gušt. Preko dana ti bude puna kapa motora ali ujutro opet jedva čekaš sjest na njega – kaže Hrvoje. U 15 dana prešli su 15 država, a ruta ih je vodila kroz Prag, Stockholm, Berlin, Rigu, Kopenhagen i mnoge druge gradove.
– Odmah prvi dan nas je dočekalo vatreno krštenje, u Slovačkoj je kiša bila toliko jaka da smo morali pauzirati s vožnjom. Prešli smo most od 16 km koji spaja Švedsku i Dansku i najduži je most u Europi, posjetili Roveniami, selo Djeda mraza, u Finskoj ušli u polarni krug, navratili u nezaobilazni Flek u Pragu, ali najljepši trenutak svakako je bio kad smo stigli na cilj – ispričao je Hrvoje.
– Dočekala nas je temperatura od sedam stupnjeva Celzijevih i jaki vjetar, al prekrasan je osjećaj kad ostvariš ono što si naumio – nadovezao se Predrag. – Ljudi su bili skeptični hoćemo li uspjeti u tako kratkom roku preći ovako veliki put, ali pokazali smo da možemo – pohvalili su se.
Koliko vremena je bilo potrebno za organizaciju putovanja, zanimalo nas je. – O odlasku razmišljamo još od Nove godine, ali za samu pripremu bilo je dovoljno mjesec dana. Treba srediti motor, dogovoriti rutu i pripremiti karte, a što se tiče stvari, nosili smo samo najosnovnije. Spavali smo u hostelima, a jeli dva puta dnevno, ujutro i navečer tj. prije i poslije vožnje – kažu.
U Stockholmu im se jako svidjela hrana, no nažalost nikako nije jeftina. – Kilo kruha košta 30 kuna, a pivo u kafićima 80 kuna, no atmosfera je super, tako da nismo požalili.
Kao poseban kuriozitet navode sobove, koji su uobičajena pojava na cestama kroz Finsku i Norvešku. – Oni su lokalne životinje, šetaju i leže po cesti. Naravno ne želim niti opisati što bi se dogodilo da vas iza zavoja dočeka sob i zato je važno voziti jako oprezno – napominju.
S putovanja imaju samo pozitivne dojmove i rutu bi preporučili svakome. – Naši budući planovi su odlazak u Irsku, a zatim u Tursku – najavili su. Ne zasite li se ikad tolikih kilometara, zanimalo nas je. – Kad sjednem na motor isključim se od svega ostalog i samo uživam u vožnji – opisao nam je Hrvoje što ga privlači kod vožnje motorom, a sličnog mišljenja bio je i Predrag – Nismo znali ni koji je dan ni datum. Samo uživaš u tom momentu vožnje i ne misliš o ničemu drugom.