P.U.T. neutabanim stazama

P.U.T. neutabanim stazama

- Malo smo tržište, primitivno smo podneblje, sve se ovde radi na kratak rok. Svi planovi su skovani u vremenski period od maksimalno jednog mandata - smatra Siniša Hadži-Antić, basist autorskog jazz sastava P.U.T.

    • Kad ljudi čuju da se govori o jazzu, nerijetko im prva asocijacija bude kakva stara pucketava gramofonska ploča, zadimljena neworleanska birtija ili big band na crno-bijeloj fotografiji; netko će se možda sjetiti Keitha Jarreta, Chicka Coree ili Satchmoovih obraza – drugim riječima, mnogi će jazz vezati ili uz drugo mjesto ili uz drugo vrijeme, a tek manji broj uz ovo vrijeme i mjesto. Ipak, taj protejski žanr sa stotinu lica stvaratelje ima i u ovom podneblju a među njima je pančevački P.U.T., odnosno Putnik u tramvaju, čiji je put, uoči nastupa na Nišville Jazz Festivalu (14. - 17. kolovoza 2014.) predstavio jedan od članova, Siniša Hadži-Antić.

      Četiri muzička suputnika

      Svaki od članova četvorke ima, osim putničke sadašnjosti, nezanemarivu muzičku povijest. Najstariji je putnik Lehel Leša Nađ. – Saksofonista, čovek nebrojenih klubskih bendova i raznoraznih žanrova; multiinstrumentalista i producent. Autorskim radom pokazao se u pančevačkom sastavu RH Group, u zrenjaninskom jazz dub bendu Memlah, u mnogočlanom beogradskom blues soul sastavu E-75. Trenutno svira i u kvartetu Milana Petrovića iz Beograda.

      Drugi je suputnik Aleksandar Đorđević, gitarist i kompozitor. – Svoje umeće dokazao je u etno sastavima Iskon i u bendu Milana Rajkovića, jedno vreme je nastupao i sa Lenom Kovačević, svirao je i u new wave sastavu U vakuumu, prošao kafane uzduž i popreko i trenutno radi i sa Vladimirom Nikićem, etabliranim basistom, harmonikašem i kompozitorom iz Pančeva. Najmlađi je član benda bubnjar Ljubiša Milošević, koji je svirao u modernom nu jazz bendu Melinda Ligeti Trio iz Pančeva i u ambijentalnom instrumentalnom sastavu Mantra, također iz Pančeva. Osim toga, radio je i s bendovima NRK (rap core) i Mute (progresivni rock).
      Siniša je basist i kompozitor. – Ranije sam svirao gitaru i bio kompozitor u pančevačkom bendu Potus Ikar, koji je na kraju prerastao u multimedijalnu trupu baveći se, pored autorske muzike, i autorskim stripom, strip izdavaštvom (fanzine Biber, zidni Biber i Mi iz žutoklizme), i autorskim low fi filmom (tako je film Hemija dobio nagradu za najbolju ideju na Jugoslavenskom festivalu jeftinog filma u Subotici 2001., a Ćoškovi nagradu za najbolji scenario na istom festivalu) i audio pričama (Audio priča o Diskofireru doživela je i zvanično izdanje na kompilaciji Kuhinja#2). Pored toga svirao sam i u ambijentalnom instrumentalnom sastavu Mantra, zajedno sa Ljubom i u kvartetu Milana Petrovića zajedno sa Lešom. Priča Putnika u tramvaju započela je s Milošem Babićem na bubnjevima i gitaristom i kompozitorom Pavlom Ikonićem, čije dvije kompozicije P.U.T. i danas izvodi.

      S obzirom na odabrani muzički pravac, da bi postigli uigranost i da bi našli zajednički muzički jezik, potrebno je mnogo vježbe i probi. - Improvizacija je primena uvežbanih motiva, primena znanog muzičkog rečnika u datom trenutku pod datim okolnostima. Naravno da se i jazz i improvizacija vežba. Članovi benda se tako muzički upoznaju da bi vremenom naučili reči i izraz onog drugog. Aranžmani kakvim mi težimo zahtevaju mnogo rada, tako da nam svaka kompozicija predstavlja novo upoznavanje i novi početak, možemo reći da sami svoju uigranost neprestano izazivamo na dvoboj.

      Geezerovi brkovi, kafkijansko ime ali autorski rad

      Nakon razgovora o muzičkoj podlozi članova benda, nekako očekivano slijedi pitanje o utjecajima no, na pitanje staje li utjecaj Franka Zappe na brkovima, Siniša je dao neočekivan odgovor, i ne samo zbog brkova. - Brkove sam zapravo pustio zbog Geezera Butlera, basiste Black Sabbatha: prvi bend u kome sam zasvirao bas, svirao je mix Black Sabbatha i grupe Rush. Elem, Zappa je mnogo uticao na mene. Prva stvar koju sam čuo od njega bila je Inca Roads sa albuma One Size Fits All i znam da sam pomislio da bih voleo tako nešto iskomponovati. Posle toga su usledili albumi We’re only in it for the money, Grand Wazoo, Overnite sensation, Freak Out, Hot Rats (sviramo interpretaciju kompozicije Peaches en Regalia) i mnogi drugi. Jazz je došao kasnije preko Davea Brubecka, Oscara Petersona, Buddya Richa, Milesa Davisa, Jacoa Pastoriusa, Avishaia Cohena, Pata Methenya i silnih drugih velikana koje i dan danas otkrivam. U bendu se osećaju i uticaji Michaela Breckera, zatim Weather Report, Pat Martino, John Scofild, John Coltrane, Vital Information, Yellowjackets itd.

      Kad su kompozicije u pitanju, P.U.T. se prije svega oslanja na vlastito stvaralaštvo. – Ideja o autorskom radu, čini se, prati me ceo život. Uvek sam imao problem kad je trebalo neke tuđe kompozicije skidati. Uvek me je instrument koji sam svirao zvao da na njemu iščeprkam nešto što bi bilo svojstveno meni, koliko god to bilo loše, nezrelo ili nevešto u tom trenutku. Tako je i ovaj P.U.T. Lešu sam znao još iz dana srednje škole. Njemu sam prvom izložio priču o P.U.T.-u, pokazao mu neke svoje kompozicije - priča Siniša. Zatim su, malo-pomalo, došli do prve postave i prvih proba, kojih ne manjka ni s izmijenjenom postavom.

      Kompozicijom se najviše bave Siniša i Aleksandar. - Jedan od nas dođe sa idejom ili temom i onda kreće čeprkanje i traženje osnove, kostura kompozicije i nečega što će zaokružiti celu priču i dati joj prepoznatljiv pečat. Ipak, u aranžiranju sudjeluje cijeli bend i kompoziciji udaraju finalni pečat zajedno. – Ne postoji glavna reč, postoji samo glavna zamisao, da nas pesma uradi – objašnjava Siniša jedan od rijetkih primjera direktne demokracije u novijem vremenu.

      Specifičnost je benda i što nosi isto ime kao Kafkina pripovijetka - i što se i Siniša tu i tamo probudi kao kukac. No, to nije jedino što dijele s Kafkom. - Ne smem se usuditi da kažem da sa Kafkom išta delim u smislu pogleda na svet, ili da sam stručnjak po pitanju Kafke, ali svakako me njegova osećajnost ostavlja često nemim i zamišljenim i nad svetom i nad samim sobom. To mi se učinilo dovoljno dobrim razlogom da bude kršteni kum P.U.T.-u kojim hodimo i to na najbolji način, svojim Delom – kaže Siniša skromno, ali jasno, slično kao protagonist spomenute pripovijetke.

      Pitanje je je li umjetnost autorovo djelo ili naručeni proizvod

      U lipnju je Sinišu P.U.T. odveo do somborskog Green Town Jazz Festa, gdje su, uz Vasil Hadžimanov bend, bili jedini autorski bend, a recepcija publike, koju je svirka privukla na somborski trg, bila je odlična. Unatoč brzom povratku kući uz odličnu atmosferu kući su ponijeli su i dobre reakcije organizatora i drugih izvođača, kao i kvalitetne kontakte. Ipak, usprkos događanjima kao što je spomenuti festival, jazz scenu u Srbiji nije lako definirati. - Ne znam da li je to scena ili jednostavno gomila jazz muzičara koji po klubovima sviraju standarde. Ne znam ni da li su to klubovi ili su velikim delom i restorani u kojima se svira jazz. Ne znam ni da li postoji publika koja sluša jazz, jer sam ja uglavnom po klubovima više čuo publiku koja priča nego bend koji svira. Ne znam ni da li su muzičari za to krivi ili klubovi imaju takvu potražnju. Onda se klubovi iskombinuju sa muzičarima, pa se muzičari iskombinuju sa muzičarima i onda se vrte isti muzičari po istim klubovima i sviraju iste standarde. Ne znam da li je P.U.T. deo jazz scene. U jedan klub nas je zvao menadžer kluba jer nije mogao u sopstvenom klubu više slušati iste pesme, a svaki dan mu je drugi bend svirao. Opet, nismo ni tu puno puta svirali, jer izgleda da ponestaje publike koja sluša iako je menadžer hteo da sviramo minimum jednom mesečno jer mu se svirka jako dopala. Publika je danas zainteresovana za muziku u pozadini dok se ona fino isćaska. Za to su spremni i ulaznicu da plate. Ovo nije vezano za jazz muziku ili čak za muziku uopšte. Ovo je generalno vezano za umetnost i pitanje čemu ona danas služi. Da li je ona autorovo delo ili naručen proizvod na tržištu rada? Da li se slika kupuje zbog njene umetničke vrednosti ili zbog toga što se dobro uklapa uz tapete na zidu?

      Dakako, nasuprot tome, ima još bendova koju ne odustaju od autorskog rada, što Siniša potvrđuje imenima kao što su Eyot iz Niša i Qzama Quartet.

      Malo tržište i primitivno podneblje

      Ionako tešku situaciju za muzičare dodatno otežavaju i mediji, koji nezavisnim umjetnicima ne pružaju podršku. - Malo smo tržište, primitivno smo podneblje, sve se ovde radi na kratak rok. Svi planovi su skovani u vremenski period od maksimalno jednog mandata. Posledice? Kultura nam je svedena na puki hleb, a muzika na igru.
      Ipak, P.U.T. se za svoje nastupe uspio izboriti, i to potpuno nezavisno. - I Nišville i Green Town sam kontaktirao preko zvaničnih e-mail kontakata na njihovim sajtovima poslavši im biografiju benda i snimke. Nakon nekog vremena su mi odgovorili i dogovor za nastup napravljen. Ima naravno i e-mailova koje sam slao a nikad nisam dobio odgovor, ali o tom potom, tiha voda breg roni.

      Uz direktno kontaktiranje, najdostupnija alternativa za povećanje vidljivosti svakako su društvene mreže i razne platforme za nezavisne umjetnike. Osim što ima svoju stranicu na Facebooku, Reverbnationu i Soundcloudu, P.U.T. planira i internetsku stranicu. Zasad se promoviraju sami i uz pomoć prijatelja, ali smatraju da bi dodatni član, koji bi se bavio PR-om bio dobar potez. - O hlebu preko pogače ne znamo ništa, bend bi trebalo da ima dodatnog člana koji bi se bavio samo promovisanjem benda, ugovaranjem nastupa itd., naravno u dogovoru sa bendom (ne valja u svakoj čorbi biti mirođija), dok se bend bavi isključivo kreativnim radom. Mislim da ta formula daje rezultat. Za sada smo fokusirani na stvaranje – naglašava Siniša.

      Krenuli smo na P.U.T., široko nam polje

      Što se svirki u Srbiji tiče, nema ih puno. U kontaktu su s jazz festivalom u Rumunjskoj, uspostavlja se kontakt i s hrvatskom klupskom scenom, no to nije jedini razlog – drugi je taj što Putnici rade na albumu. - Do kraja godine definitivno počinjemo sa snimanjem albuma u produkciji Vladimira Novičića (basista, kompozitor i aranžer New Age Banda iz 90-ih, sarađivao sa mnogim poznatim imenima muzičke scene - od Kornelija Kovača i Alexa Chiltona do Beogradske filharmonije, Vasila Hadžimanova itd; radio je jedno vreme i kao muzički urednik na RTS-u). Album će biti samizdat, a na njemu će se naći naše kompozicije, koliko i u kom obliku će biti, ne znam, pored toga što radimo nove kompozicije, stare rearanžiramo i menjamo, tražimo im adekvatan oblik. Ne razmišljamo o lajtmotivu, krenuli smo na P.U.T. široko nam polje, našu prvu stazu da utabamo – zaključuje.


      Polje za početak vodi do spomenutog međunarodnog Nišville Jazz Festivala, gdje P.U.T. nastupa na Open Stageu.

      Info zona Facebook