Praćka je kriva

Praćka je kriva

Velika krvava fleka sprida na džemperu baš na onoj biloj rigi. Sikće Toni prema Viti bisan ko ris. Ovi bulji u špaher, a gori od želje da mu se izbelji. - Evo ga - tiho će mater.

 Mala kaleta u donjoj bandi. Odma s puta ulaz u skučenu kužinu. Drvena vrata sa četri cakla od polovine. Tri su cila, a jedno s rapon velikon ka krpaš. Okolo sve zig-zag oštri komadi cakla. Smrkava se. Otac će skoro. Ukućani sa strepnjom iščekuju. Snužden kraj špahere sidi Vito. Mlatara nogama. Gaće okračale, okorenih krajeva široko oko nogu. Debelo škuro sukno iz kojeg ispala dva mršava žnjuta. Trika-traka sandale tisno zbile tabane. Bratove od lani. Iz njih kipe suknene kalcete bokun poveče. Zuri s ona dva krupna oka u naciknutu gizanu ploču. Pukotine liže rumeni plamen. Obrve pomalo prkosno trepere. Vrat izvuka iz košulje. Kolet malo zapeja unutra, malo viri vanka. Džemper od domaće vune zapuncan do vrata.
- Jadan sinko, jadan sinko! - vikala bi mater i jače ali svaki čas more banit otac. Boji se ona za oba svoja sina.
- Toni sinko šta ti je ovo tribalo? Ubit će te otac. Jadan ti. - Nabraja mater i velikon metlon skupja rasuto caklo na komad kartuna savitog ka škovacera. Tonu baba Katina pašicom zavija šaku i tiho će:
- Srićon nije cakla u ranama.
Velika krvava fleka sprida na džemperu baš na onoj biloj rigi. Sikće Toni prema Viti bisan ko ris. Ovi bulji u špaher, a gori od želje da mu se izbelji.
- Evo ga - tiho će mater. Čuje se razgovor i koraci istrošenih postola što zapinju po suvoj zemji. Muk, samo vatra pucketa. Onda žamor utihne. Koraci nestanu. Prošli susidi. Babin uzdah prisiče težak zrak.
- Šta je ovo? - začuje se očev glas. Zalomio tiho iza kantuna i odma na razbijeno caklo. Proviri frontin od beretke kroz onu rapu. Lice ostalo u polumraku. Kvaka zaškripi. Polovina vrata uđe u kužinu da pusti oca. Mršav i ne baš visok čovik s brkom. Jaketa malo cucava, siva na rige. Gaće teget modre, zavrnjene na kraju. Iz prve ugleda Tonovu zavijenu ruku. Konta u sebi. Oči zasvitle i zastrižu. Šuškavo, juto disanje rasulo se okolo. Pogleda mater i otvorenih usta čeka. Mater počne, zamuckujući.
- Vito je tamo nešto napravija pa je Toni razbija ovo caklo…
- Stani ženska glavo, pomalo.
- Vito je puca praćkon. Ubija kokoš susidi Đeni. Mladu piplicu. Ova je okolo vikala i klela…
- Daje, oću daje.
- Toni je to čuja pa je trča za Viton. Tija mu uzest praćku.
Mater zastane. Čelo se zacakli. Rukama grči traveršu. Usikla se pasica oko tankog struka. Povirila dva bila komada bedara, jerbo su na vešti falile dvi donje puce.
- Toni, dolazi na sridu! Govori!
Toni zanimija. Oštri jecaji zaliveni suzama. Glava uronila u žgoljava ramena. Tare rukavom slinu. Sluzavi bili tragovi od lakta do zapešća. Gaće bokun ispod kolina, vezane laštikom jer su dva broja veće. Prvu godinu su uvik velike, drugu tako-tako, a treću tisne pa se malo popusti na pucama od butige. Dva lipa lista vire ka iz vešte. Po njima ogrebotine, ožiljci. Pomalo dršću. Visoke gležnjače sa puknutim kurdelama, do pola zatvorene. Kalcete pale do vrva postola i ostale u kolutovima. Stisnute šake uvuka u rukave isfucanih krajeva. Cili se usuka.
Otac svrne pogled materi.
- I?
Vito se sakrija, uletija u kužinu i iznutra tvrdo drža kvaku. Nije špjegala kako se Vito belija i petava roge Tonu kroz caklo.
- I onda mu je Toni svon žestinon da pest kroz caklo.
- Lipo bogamu, kroz caklo. - Zaurla otac. Okrene se i sasu:
- Divjače, zviri, beštijo, ludove jedan! Dobit ćeš ti meni svoje. Ko će dat ovoga cakla? Armirano caklo. A ti - materi će - sutra da si ga digla u cik zore. Za kaznu u poje. Onu gomilu šta san ja počeja, on da je rastrese do kraja.
- Ali, kako će sinko s ovon rukun? Boli ga - oglasi se baba.
- Neka ga boli. Ako ga ja dovatim, bolit će ga i gore. A ti, bleko - obrati se Viti – di je praćka?
Baba odigne kantun fuštana i ispod sebe izvadi praćku. Pruži je šutke ocu. Otac otvori špaher. Željezna vrata zacvile. Vatra obasja već mračnu kužinu. Svi se prenu. Itne praćku u žeravu. Zapucketa, pa zasmrdi oni dijo od buvela. Glavni krivac izgori.
- Još ćemo se čut. - Uperi kažiprst u Tona pa se okrene materi i mirnijim tonom završi - Upali svitlo. Ajmo večerat.
Mater upali onu jednu žarulju od dvaestpet vati. Žmiri iznad stola ćipo do plafona na kratkon kabelu. Zagladi mater čelo. Popravi veštu i traveršu. Žep nabubren. U njemu je uvik imala muški faculet za oseknit sinove. Sa kredence doda pijat od late. U njemu slane srdele u maslinovu uju. Uzme rizat turtu kruva. Jednu od šest jučer ispečenih u peći kume Tonke. Baba gurne nogon škatulu od kartuna. Od nje će izrizat komad i začepit onu rapu na caklu. Privuče svoju katrigu stolu. Doda sa špahera lonac zeja. Zavrti se široki fuštan i opali Vitu po licu. Zaveže svoj crni faculet ispod brade i sidne na čelo stola.
Zvona sv. Jurja oglase Zdravu Mariju. Jelo se bez riči. Samo je Toni mlatija Vitu cokulon u kantulu, ispod stola.

Info zona Facebook