Eugenov život

Eugenov život

Kad bi doša friški haš iz Nepala, Marin bi ga stavija u goldun i ja bi ga proguca u komadu. Ima san sriću da nikad nije puka. Za njega bi proguca i zmiju, a kamoli ne malo haša.

Ja san Eugen Jelaska i vidija san Boga. Zovu me Genij, ali nisan baš puno pametan, nego me nastavnica ruskog zvala Jevgenij. Pa su dica skratila, a i meni bilo drago. Moja mater Luce je iz obitelji Grisigono. Plemićka obitelj od šesnaestog stoljeća do danas. Udala se za ćaću Jeru Jelasku iz obične težačke obitelji. Dida je umra, a nije joj tija oprostit. Tako san i dobija ime Eugen, jer znači „onaj koji je plemenit“. Da je bar dida moga shvatit da nju imberlanu niko više od ćaće nije moga volit. Nedijom bi me za misu obukla u veštitić, stavila bi mi kularinu, začešjala me vodon i cukron. Pojubila bi me u čelo i rekla:
-Ma pravi si mi Grisigono! Ajde sad, neka te dida vidi.
A ćaća bi samo doda:
-Je, baš izgleda ka da grize govno.
Oni bi se onda ostali šalit. Lako se njima bilo smijat, ja san ka redikul mora na misu.

Dica me nisu baš volila. Bija san uvik drugačiji. Najviše me volija don Frane. Sija bi me na kolina i gladi po kosi ka da mi je rođena mater. Ništa on meni nije napravija. Samo san mu sidija na kolina.

Jedva san čeka narest i vidit cili svit o kojemu mi je ćaća priča. Mučija san se puno u Pomorskoj, ali san je nekako uspija završit. Ukrca san se na brod, koji je uvik iša u Indiju. Šest miseci mora, a šest doma. U Indiji san upozna pravega pravcatoga swamija i s njim pušija hašiš. Koji dobar hašiš oni dole imaju.

Na brodu je osim mene pušija i Marin iz Sevida. Marin je lipši od svih cura na svitu. Puno san ga volija i sve bi bija za njega napravija. I jesan , svaki put. Kad bi doša friški haš iz Nepala, Marin bi ga stavija u goldun i ja bi ga proguca u komadu. Ima san sriću da nikad nije puka. Za njega bi proguca i zmiju, a kamoli ne malo haša. Posli me on po dva- tri dana pipa za guzicu i pita jel izašlo. Jednu večer na stivi popipa san i ja njega. Skočija je ka oparen i dugo me gleda. Onda je reka da dođem u radionu. Drća san od sriće.

Tamo me dočeka sa Antom iz Marine. Zaključali su vrata, i stavili mi krpu u usta. Pa je Marin reka:
-Sad ćeš vidit svoga boga, pederčino!

Stavili su mi jaja u moršu i stisli jako. Istina je za ono svitlu na kraj tunela. Vidija sam miljun svitlaca. Vidija san i Boga pri nego san se onesvistija.

Više ne navigajen. Neće niko da ukrca pedera i đanketu. Na Kozjaku iman 35 stabala domaje. Nije ni sjena onemu iz Indije, ali opet nije loše. Tamo beren i sušin . Zapalin. Prodajen i od toga živim. Nikidan san Marinu proda cilo kilo. Ili me nije pripozna, ili je činija fintu. A muča san i ja .

Biografija autorice
Mariana Plazibat pati od proljetnog umora od proljeća '67. , kad je pobijedila u utrci spermića. Rodila se početkom '68. i nije joj jasno zašto nije bila na Woodstocku. Odbija odrasti. Jedna je od preživjelih smaka svijeta 2012.

Info zona Facebook