Kako cemo svi ipak ostat isti.

People say to me you cannot change, people say you always stay the same. If that were true I would leave this place, I would vanish from this place without a trace, I would leave you alone - Go build yourself a throne...

Sub, 15.01.
Tri dana se mučin sa fibron koja oscilira ka i moje ponašanje: od 37.2°C do 39°C stupnjeva. Nekad se znan ponašat i ka da gorin iznad 40°C. Hihi. I onda lipo oden u petak vani, ka, navodno se fibra smirila, a i morala bi garant bit neka posebna ljudska vrsta da me fibra pukne četvrti put u dva miseca.
Jebi ga, ja jesan posebna ljudska vrsta. To san zaključila u subotu ujutro. Probudin se sva u znoju, fibriran čoviče. Trčin po kući, tražin toplomjer, mirin fibru - 38,2°C! Ajde, pomislin, neće mi bit ništa sad, iden ja leć. Uzmen skriptu iz Upravno procesnog prava i vidi sad: počnen kašljat. Ja inače učin naglas. Ono, učin za sve ukućane. Taman obradin nadležnost i riknen. Ne može. Odustala!
Zadnjin snagama pribacin televiziju u sobu, Siemensovu, šta je priživila inflaciju, rat, vlade, predsjednike, Žužula (hehe). Oden na sekund zgrijat čaj i vratin se u sobu, upalin televiziju, kad buuuuuuuuum!! Dimi u svi šesnajst iz nje. Koji kurac?!?! Mislin se oću li je isključit iz zida, ako me sad ubije televizija, a ne fibra... To će bit komedija. Kužiš ono, vide se Ana i Kate i ka, priča Kate Ani: "A bidna, išla isključit televiziju i spržila je struja!". Neću ja takvu smrt! Oću onu ka junaci: "Mučki se borila zadnjin snagama u sebi, ali je junački prihvatila odlazak na drugi svit dok joj je fibra oduzimala ono malo zdravog razuma!". To je prava smrt!
Nekin čudon nije iskočila glavna sklopka, pa san je išla spustit sa kuvačon, varnjačon, drvenjačon, kako god vi to zvali. Vratin se nazad u sobu i vidin da je televizija procurila. Znate ono, ka kad se pokvari auto i izlije se ulje, gorivo, šta već. Mislin se ja šta je to Siemens stavlja tu, koji vrag je sad ovo... Ništa, nisan puno mislila nego san lipo, kako san zaustavila struju, onesposobila Siemensovku jednin direkton na utičnicu. I onda, ukaže mi se svitlo, predskazanje, svi bogovi i ženski stvorovi te vrste: PEPE!
Pepe je rasni domaći mačak, sive boje sa rigama i nenormalno malon glavon (zato je tako glup! hehe). Ali ono šta mu je nenormalno veliko je... khm! khm! Ne, ne, ne, ne to, nego nagon za zapišavanjen tehnike. On je ka Maestro iz Marinkovićeva romana "Kiklop": da mu je moć/dat zapiša bi cilu civilizaciju.
Procjena štete je u toku.

You have said to me you cannot change, coming from you that sounds very strang, because you have changed in so many ways that I have trouble recognizing you from day to day and trouble is your thing -It takes away the sting...

Pon, 17.01.
Eto, imamo novog starog presjednika. Ova godina će bar po nečemu bit ista prošloj. Ja san (a jesan, još) bolesna i pluća mi se čudno glasaju. Ka neki astmatičari, bacila san se na Ventolin i to inhaliran, ali piše da moš postat ovisan o njemu, pa ću ga pokušat prakticirat šta više. Hihi. I u skladu sa svojin stanjen, ja nisan mogla na izbore, ali je to sredila moja stara: "Alo curo, koje ode ide bolesnicima?", pita ona neku žensku za biračkin stolon. "Ove dvi cure", pokaže prema neke dvi tamo, šta ja znan. Moja stara ode kod njih i kaže in: "E, ovaj, iman doma dva teška invalida, ne mogu doć glasat, triba bi neko doć do nas!". Cure su uzele adresu i došle oko 18h.
Sad ide nova priča: "Neću ja glasat, koju ste mi p.m. dolazile, sve je to namišteno, nema šanse da ja glasan. Jebeš ti vaku državu!", kaže moj samosvjesni brat od 22. godine i odustane od glasanja. Ja donila osobnu i glasala i spakirala glas u plavu kuvertu. Ne znan di je na kraju završila, ali je bija tamo. Te dvi cure, šta in fala lipa, odslušale su monolog mog brata i zaključile kako ode stvarno ima invalida. Ali, koja je to familija savršena?! Pogotovo u Splitu?


Someday these concerns may be your own, when you"re lost and far away from home. But you won"t have it any other way, now you"ll have to pay, clever tricks so sly, but you cannot cry...

Taj bi čovik sad navršija 56. godina i smija bi se na moje pizdarije. Reka bi da je on "tugić", "jadić", "nevoljić", a kad bi ga pitala šta mu je faca tako tužna, reka bi mi: "A kakvu ja to drugu iman?!". Ima ih je sto samo šta ni sam nije zna. Najbolja je bila ona zajebantska i priteća. Ka: "Aj mi samo rič reci, sve ću satrat sa zemljon!". O njemu je teško pisat, na ljude ka šta je on bija ide najmanje slova, a najviše života. To su oni ljudi od posebne važnosti, šta, kad ih izgubiš, shvatiš kako nema više takvih. Mislin, ima, ali u tuđin životima.
Oću sad propagirat ljubav i mir u svitu? Ma, ne da mi se. To će neki šta in u zvizdama piše da će osvojit Nobela. Ovima ka šta san ja piše samo:
"Živi bili pa vidili!"
(op.a. Nije vrag da ste očekivali nešto pametno? Hihi)