Beatles Revival Band
...A onda napokon, oko prethodno navedene ure, na stejđu su se pojavili oni - željno iščekivani prije pomenuti Oživljavači Bitlza! I počeli prašit na svojim retro instrumentima koji su predobro izgledali. I to kako prašit... Autentično. Orgazmičko. Oko dvi ure čiste nirvane... Ovacije, bis, pljes pljes pljes...
To je bila tako dobra svirka da bi svi mi vjerojatno, da se kojin slučajen radilo o takvoj vrsti muzike, cilu večer imali zgrčenu šaku desne ruke u zraku, najboljeg jarana ispod slobodne live ruke, rumene obraze, znojnu fleku ispod ruku i vrata i razdrljenu košulju ispod koje bi bilo dobro da se vidi koja dlaka s prsa. Osim kod žena naravno, u tom slučaju ovo zadnje ne bi bilo dobro.
E, ali nije se radilo o takvoj vrsti muzike, nego o drukčijoj. Boljoj. Daleko boljoj. Nenadjebivoj. I zato se mi nismo tako ponašali, nego smo skakutali, pivali i bili nasmijani cilu večer, a jedina poveznica s ovin poviše napisanin je bila ta prokleta ispodručna znojna fleka(izf), al to sad uopće nije bitno.
Dakle da se vratimo na sami početak.
Bila je to vjetrovita, prohladna nedjeljna večer ispri O'Hare, večer kad smo tribali izdvojit 25 kuna za upad u istu. A to smo učinili jer se na taj datum, 09.10, prije 65 godina rodija Lennon, odnosno, da buden precizniji, jer su u O'Hare tu večer svirali Beatles Revival Band, a oni su opet to činili njemu u čast. Krug. Oni su tribali počet svirat u 9 i po, ali su ka prave zvijezde to učinili sa nekin malin zakašnjenjen, tamo negdi oko 11. A dotad je Blaž Limić bia glavna faca, pušta je luđačku muziku pa smo mi lagano počeli "hompacumpat" (svašta se od Galla da naučit :) da bi se zagrijali za pravu svirku. Da se sprema nešto dobro, dalo se naslutit jer je na šanku bila zavaljena ekipa NOVE TV, koji su tu bili po zadatku a uokolo je zujala i kamera
jedne lokalne televizije (zaboravia koje).
O'Hara se polako punila i lagano poprimala karakteristike šipka. A onda napokon, oko prethodno navedene ure, na stejđu su se pojavili oni - željno iščekivani prije pomenuti Oživljavači Bitlza! I počeli prašit na svojim retro instrumentima koji su predobro izgledali. I to kako prašit... Autentično. Orgazmičko. Oko dvi ure čiste nirvane koja mi je, sutra san zaključia, oduzela većinu glasa.
Proletilo je... Ovacije, bis, pljes pljes pljes i nestadoše oni jedan za drugim... Blaž je opet stupia na scenu, al po brzini kojom se ekipa razišla dalo se zaključit da je ovaj put više djelova ka ladan tuš, pače šmrk. Sve u svemu odlična svirka odličnog benda u čast najpoznatijeg junaka radničke klase. U duhu filozofije istog, bendu se oprašta šta nisu odsvirali još puno utjecajnih, nezaobilaznih, vječnih pisama...
Jer, na kraju krajeva, svi mi sjajimo...
Slike uskoro!